Tropske šume

Šume prepune života

U tropskim poblastima postoje dva tipa šuma.Poznatije su tropske prašume (vlažne šume) u okolini ekvatora, gde je klima vlažna i topla tokom cele godine. Druga vrsta su monsunske šume koje rastu na krajevima tropskih oblasti.U ovim šumama postoji d u g sušan period u toku svake godine.

Najveća prostranstva tropskih šuma na svetu su prašume Južne Amerike, Afrike i jugoistočne Azije. Ove šume su dom velikom broju vrsta drveća, paprati i lijana.

Dalje od ekvatora nalaze se vlažne šume umerenog regiona, koje pokrivaju obalna područja gde vetrovi s mora stalno donose kišu. Ove šume se prostiru u severozapadnom delu Severne Amerike, južnom Čileu, Tasmaniji, jugoistočnoj Australiji i Novom Zelandu. U monsunskim šumama kišna sezona počinje na spektakularan način, munjama koje paraju noćno nebo. Šuma često bude poplavljena, ali je ova voda neophodna drveću. Šest meseci kasnije nastupa suša i većina drveća odbacuje lišće. Najpoznatije drvo koje cveta i tokom sušne sezone je hakaranda.

Hakaranda

Vrhunske mačke

Monsunske šume su dom slonova, nosoroga kao i tri najveće mačke na svetu. Tigar je najveća mačka, nekada su tigrovi bili rašireni po čitavoj južnoj Aziji, ali danas polako nestaju, pre svega zbog lova. Druga po veličini mačka je azijski lav. Azijski lav je blizak rođak afričkom lavu, ali za razliku od njega ima manju grivu i neobične nabore na koži duž trbuha.Danas je na svetu ostalo oko 400 ovih lavova.

Panthera leo persica- azijski lav

Leopard je takođe često viđen stanovnik ovih šuma, on je prvenstveno noćna životinja, ali nije ni malo probirljiv kada se radi o hrani.

Leopard sa mladuncima

Borba za svetlost

U tropskim šumama biljke i životinje moraju da se usaglase sa promenama klime tako da se razmnožavaju u određeno vreme godine.

Za biljke prašume najvažnije je da imaju dovoljno svetla , tako da neke vrste drveća dostižu ogromne visine. Neke biljke dolaze do svetla na malo drugačiji način, umresto da rastu u vis, one žive na granama drugih biljaka visoko iznad zemlje. To su epifite i u njih se ubraja preko hiljadu vrsta orhideja.

Raj za bube

Naučnici ne znaju tačan broj isekata koji živi u tropskim šumama, ali u njih ulazi najmanje 5000 vrsta cvrčaka, 40 000 dnevnih i noćnih vrsta leptira i preko 100 000

vrsta buba. Među njima se nalaze i džinovi iz sveta insekata. Golijat buba iz centralne Afrike je najveći insekt na svetu, sa masom tri puta većom od miša, dužine tela oko 16 cm.

Dynastes hercules – Golijat buba

Lovci sa osam nogu

Prašume su dom za džinovske pauke koji pletu mreže od preko 1,5 m u prečniku. Međutim najveće mreže pletu socijalni pauci, koji žive u grupama od po nekolioko hiljada jedinki i pletu mreže prečnika do 500m. Ipak, najpoznatiji pauci iz prašume uopšte ne pletu mrežu. Oni dan provode pod zemljom , a noću izlaze u lov.To su ptičiji pauci, oni love pomoću čula dodira opipavajući plen dlakavim nogama.

Theraphosa blondi – najveći ptičiji pauk na svetu, živi u prašuma ma Surinama i G vajane .

Zmije na drveću

U tropskim šumama je uvek toplo, tako da je zmijama i gušterima ovde prijatno i aktivni su tokom cele godine. Zmije i gušteri su dobro kamuflirani i vrlo vešti penjači. Boe i pitoni leže na drvetu i repom obmotanim oko grane vrebaju plen.

Boa jede svoj plen

Polumajmuni

Naravno, pitate se šta su to polumajmuni. Polumajmuni, zajedno sa majmunima i čovekolikim majmunima spadaju u primate.U prašumama živi više od polovine svetskih primata.Najveće su gorile, a najmanji lemuri koji žive na Madagaskaru.

Lemur

Aveti

Aveti su srodnici majmuna, kreću se isključivo noću, nečujno, skačući sa grane na granu. Žive u šumama jugoistočne Azije. Zbog izuzetno krupnih očiju, koje su veće od njihovog mozga, kao i specifičnog prodornog glasa koji odzvanja prašumom ove životinje, iako bezopasne, nose ovo nepopularno ime.

Pazi otrovno!

Ove šume mogu da budu veoma opasne za neoprezne stanovnike koje na svom jelovniku imaju žabe. Naime ovde živi preko 100 vrsta otrovnih žaba koje svojim jarkim bojama upozoravaju- PAŽNJA, NISAM ZA JELO.

Otrovna žaba Kostarike, duga svega 2,5 cm. M ala, ali smrtonosna.

Sudbina prašuma

Nažalost, tropske šume ubrzano nestaju.

Danas je više od jedne trećine primata već ugroženo, zajedno sa stotinama tropskih ptica od papagaja do tukana kao i na hiljade biljaka. Buldožer i testere im se bliže svagok dana preteći da ih potpuno istrebe. Tropske šume se krče za rekordno vreme, neke vrste tu toliko ugrožene da se mogu sačuvati držanjem u rezervatu, ali to ipak nije dovoljno.

Tropske šume su najbogatija staništa na svetu, pluća planete i zato mi ne možemo spasiti njihov živi svet bez spasavanja njih samih.

SAČUVAJMO IH!!!

Jadžent

(autor teksta: Zorana Babić)

Jadžent je prva sportska disciplina koja je izašla u svet, a nastala u Srbiji. Žene po prvi put u istoriji sporta jednako utiču na rezultat svoje ekipe kao i muškarci sa kojima zajedno čine ekipu.

18. februara 1993 . godine profesor Janko Pavlis je autorizovao ovu igru, a 17. juna 1993. godine osnovao je prvi jadžent klub „JP93“ sa sedištem u Temerinu.

Jadžent može da se igra i na otvorenom i na zatvorenom prostoru, pa čak i u vodi dubine do 1m. Jadžent u sebi sadrži i elemente drugih sportova kao što su odbojka, košarka, rukome, fudbal , „uzmeđu četiri vatre“ i mnogo drugih pravila.

Jadžent klub Sirig je osnovan 26.02.2000 godine. Treninzi se odrzavaju u fiskulturnoj Sali OŠ,,Danilo Zelenović‘‘. I ako nas klub nema puno clanova (samo za jednu ekipu) mi smo uvek dobro raspoloženi i orni za igru, u bilo koje doba. Naravno primamo i nove članove, svi koji su raspoloženi za igri neka dođu, bez ustručavanja. Garantujem da se neće pokajati, pa ako vam se svidi možete da postanete i nas član.

Pa ako želite da se bavite ovim sportom evo nešto osnovno o pravilima igre :

- Ekipu čini 20 članova. Startna postava broji 12 igrača, od toga najviše 7 članova istog pola

- Kada muškarac pogodi muškarca iz protivničke ekipe on je eliminisan iz polja za igru. Isto biva i kada žene pogodi ženu.

- Svaka ekipa ima po tri dzokera, moraju da budu zastupljena oba pola

- Dama ima određeni deo terena koji je oivičen krugom prečnika 2m, a nalazi se u sredini protivničkog polja za igru . Dama je ustvari džokera koji se nalazi u protivnickom terenu.

- Lopta kod jednog igraca moze da bude najduze 5 sekundi

- Igra traje 60 minuta, 3 puta po 20 minuta

Jedan savet za kraj: VREDI POKUSATI

3. ZAŠTO MLADI IPAK PIJU ALKOHOL?

Ako i dalje misliš da je cuganje cool, promisli malo zašto neko cuga i videćeš da motivi, zapravo, uopšte nisu cool. Najčešće se radi o strahu da nećeš biti prihvaćen/a, da se nećeš imati s kim družiti ili da će te proglasiti papkom ako ne želiš popiti više od jednog pića. A ko bi izdržao takav pritisak pored svih drugih tinejdžerskih muka? Evo još nekoliko najčešćih motiva od kojih nijedan nije cool:

• Alkohol kao beg od problema: Nezadovoljstvo prestaje kad malo popiješ, osećaš se opuštenije, postaješ primećen/a u društvu, automatski se osećaš moćnije i samouverenije, pa ti se čini da sve probleme možeš rešiti. Ko ne bi želio jednostavan način za postizanje sreće? No, nakon trežnjenja (mučnog i bolnog) problemi ipak ostaju.

• Želja da te smatraju odraslim/om : OK, takva je želja sasvim normalna u toj fazi odrastanja, ali način na koji pokušavaš to ostvariti je kontraproduktivan, naročito mazohističko nadmetanje u pokazivanju „izdržljivosti“. Zrelost se dokazuje odgovornošću, a ne stanjem koje te može navesti na neželjeni seks, vožnju u pijanom stanju ili kakvu drugu neodgovornu glupost.

• Dosada: To je stvarno jadan motiv. Istraživanja su pokazala da tinejdžeri koji ne mogu podneti samoću, koji se ne znaju sami zabaviti i sve im je dosadno zanimaciju pronalaze u opijanju. Tada alkohol (i droge, također) postaju lažni prijatelji . Osim toga, na taj način cuga postaje zajednička tema za naglabanje s istomišljenicima, bacanje u akciju ko će i kako nabaviti cugu i eto zanimacije za cijelu raju.

• Otpor roditeljima: Starci su ti zabranili alkohol do osamnaeste i ti radiš baš ono što su ti zabranili. A tek kad vidiš kako se ispod ljutite face zapravo brinu – tvoj cilj je u potpunosti postignut! Alkoholu se najčešće okreću tinejdžeri koji u sebi nose mnogo ljutnje, jer alkohol izaziva agresivno ponašanje pa je to način kako svoju ljutnju mogu izbaciti. No, priznaj, napiti se i porazbijati stakla na školi, lampe u kvartu, stolice na igralištu ili, nedajbože, nečiju facu – baš i nije cool.

• Samosažaljenje: Nesretni tinejdžeri svojim cuganjem žele na sebe skrenuti pažnju, bilo da su nesretni zbog nekih poodičnih razloga, bilo zbog problema u ljubavi. To je naročito karakteristično za cure koje pijanstvom podsvesno žele emocionalno uceniti ili uvaliti osjećaj krivice, npr: Ti si me doveo u ovako očajno stanje! Svoju bol, koju si mi ti naneo, mogu utopiti samo u alkoholu. Ti si kriv za sve i samo me ti možeš spasiti.' Jasno ti je da će takva politika, makar bila i nesvesna, onu drugu stranu samo oterati i potvrditi da se spasila na vreme.

Vrati se na vrh stranice

4. SLOBODNE AKTIVNOSTI ČETVRTOG RAZREDA

Na časovima slobodnih aktivnosti vođeni interesovanjima učenika koristimo razne aktivnosti i tehnike .

SVAKO IMA SVOJ CVET OD KUKURUZOVINE

NAŠE NASELJE OD ŠIBICA